Цртеж – ликовно подручје цртања означава ликовну дисциплину у којој је линија основно изражајно средство. Цртеж је ликовно дело на којем је све приказано линијом.

Свака уметност изражава се на свој начин. Књижевност као уметност користи речи као средство изражавања. Музика се изражава тоновима. Балет покретима тела, док филмска уметност користи све троје: речи, покрет и звук.

Ликовна уметност користи ликовни језик којег чине ликовни елементи. Неки од тих елемената су тачка, линија, боја и облик. Више о њима прочитајте овде. Различитим облицима стваралаштва и особитим изражавањем, ликовни уметници стварају уметничка дела.

Већ смо много пута говорили о томе да све ликовне технике делимо у четири велике групе: цртачке технике, сликарске технике, вајарске и графичке технике. Свакој групи припада одређени број различитих материјала за рад. Ликовни материјали деле се према гранама уметности, а овде ћемо нешто више научити о материјалима за цртање.

Цртеж

Сви материјали за цртање, били они суви или влажни, остављају неки траг повлачењем по подлози. Тај траг називамо линијом, а ликовни рад који настаје је цртеж. Цртеж понекад може имати и две боје, као и покривене површине.

Шта знамо о цртежу?

Цртеж је један од најстаријих начина ликовног изражавања. У прастара времена био је један од начина споразумевања и комуникације међу првобитним људима, у времену када језик још увек није био развијен као средство комуникације. У прилог томе сведочи ова фотографија цртежа из пећине, као први уметнички израз човека 🙂 ↓

Данас се цртање примењује у математици, биологији, физици, архитектури итд. Цртањем се користе конструктори, занатлије, моделари, дизајнери, програмери и многи други. У ликовној уметности цртеж је једна од најважнијих ликовних дисциплина. Све што је равно може нам послужити као подлога за цртање. У цртању се јављају две боје а то су боја подлоге и боја материјала за цртање.

Постоје две врсте цртежа: линеарни и тонски цртеж. У линеарном цртежу преовладавају линије, а у тонском површине прекривене светлијим и тамнијим тоновима исте боје. Тонски цртеж се ради и лавираним тушем.

Цртачке технике

Цртеж је, уједно, и помоћно средство у сликању, графици, вајању и архитектури. Материјали који се користе за цртање су: оловка, угљен, креда, перо, туш, пастел, воштани пастел, бајц, фломастер.

У дањем тексту прочитајте више о сваком од цртачких материјала.

Угљен

Угљен је суви материјал за цртање велике мекоће који на подлози оставља фине баршунасте нијансе. Као подлога се користи тонирани папир на коме се могу израдити фине текстуре, привид волумена и простора, светла и сенке

Угљен се израђује печењем штапића врбе или липе. Мек је и има велики распон интензитета валера. Одличан материјал за рад са млађим основцима и на великим површинама. Деца га употребљавају спонтано а има за циљ да се деца ослободе. Будући да се лако брише, након завршетка рада треба га фиксирати.

Оловка

Оловка као материјал за цртање у нама познатом облику постоји још од 18. века. Оловка је мешавина графита и глине па постоје оловке различите тврдоће, од 10Н које су тврде, преко НВ које су средње тврде, до меких оловака од В до 10В које пружају веће могућности ликовног израза. Оловком се постижу лагане, танке модулације различитих нијанси, од светлијих ка тамнијим тоновима и обрнуто.

Креда

Цртачки материјал који је мекши од оловке, а тврђи од угљена назива се креда. Она је суви материјал за цртање који на храпавом папиру, најчешће тонираном, оставља баршунасте трагове дебљих, тањих и оштрих линија. Деца кредом цртају на већим форматима. Поред суве креде постоји и пастела, креда која се састоји од мешавине пигмената и глине. Други назив за овакву креду је суви пастел. Када се употребљава у једној боји, онда је то цртачка техника. Међутим, пастела има у разним бојама и он такође спада у сликарске технике, о којима ћу посебно писати, обећавам 🙂 . Поред сувог пастела, постоји још и воштани и уљани пастел.

Туш

Један од цртачких материјала који даје велике могућности за ликовно изражавање јесте туш. Тушем можемо цртати ако користимо перо, четкицу, трску или дрвце. Да би настао цртеж тушем првобитно се користило птичје перо, најчешће перо гаврана, гуске или лабуда, чији је врх био зарезан. Данас се најчешће користе метална пера која на папиру различито реагују на различите притиске остављајући тањи, дебљи или капљичасти траг. Пером се црта на тврђем и глатком папиру, како би перо лакше клизило.

Туш се разређује водом. Да би се постигла пластичност израза користи се лавирани туш који се још назива и лавис. Лавис настаје тако што се цртеж урађен пером или трском натапа помоћу четкице и воде. Пример за то је Рембрантов цртеж лава на фотографији испод. Ова техника је погодна за извлачење меке форме, лаког и живог потеза, што одговара ученицима млађег разреда, њиховој потреби изражавања масе и простора. Као одличан пример задатка са овом цртачком техником јесте тема Гледам косу друга испред себе и цртам.

У раду са овом техником деца полазе од тамнијих ка светлијим нијансама и обрнуто. Док је туш влажан, вода делује на њега. Чим се осуши, више не реагује на воду. Обично је црне боје, али се данас производи у разним бојама. Стога се може сврстати и у цртачко-сликарске технике. Ова техника највише одговара ученицима другог и трећег разреда основне школе.

Мање захтевни цртачки материјали 🙂

Оним млађима више одговарају дрвене бојице као цртачки материјал. Тим пре због развијања моторичких вештина код деце. У старијим разредима дрвене бојице се могу користити са воденим бојама када дају одличан ефекат у комбинацији с акварел техником. Тада цртачка техника поприма димензије сликараства.

Ипак, цртачки материјал који први западне у руке малишана јесу фломастери. То је цртачко-сликарска техника која се производи у много различитих боја и нијанси. Фломастери без обзира на притисак дају увек једнаку линију. Имају одређену транспаренстност због чега се може бојити једно преко другог.

Успешно се примењују у области декоративног сликарства због њихове једноставности и колористичности ефекта. Добар ефекат се постиже у комбиновању са другим ефектима, а деци је најзанимљивији због динамичности њихових боја које остављају на глатком папиру. У школи их користимо на мањим форматима глатког папира. Разликујемо топиве и нетопиве у води, алкохолне, перманентне итд.

Иако сви материјали спадају у цртачке технике, на часовима ликовне културе, са различитом тематиком, пожељно је користити све од наведених управо због различитих ликовних могућности које пружа сваки од материјала.

Драгана Јовановић, мастер учитељ