Biti kreativan – šta to zapravo znači kod dece
Šta znači biti kreativan?
Roditelji mi na časovima slikanja često kažu istu rečenicu: „Moje dete baš i nije kreativno, ne voli mnogo da crta.“ Iza te rečenice krije se jedno vrlo rasprostranjeno pogrešno shvatanje – da biti kreativan znači imati talenat za crtanje ili slikanje. To nije tačno, i to je mit koji vredi razjasniti odmah na početku.
Kreativnost nema mnogo veze sa tim da li dete pravi lepe crteže. Ona ima veze sa načinom na koji dete razmišlja, istražuje i donosi odluke. Dete koje napravi „ružan“ crtež, ali smisli sopstveno rešenje i eksperimentiše s bojama, u tom trenutku je kreativnije od deteta koje precizno kopira tuđi predložak.
Zašto biti kreativan ne znači imati talenat za crtanje
Talenat za crtanje je motorička i tehnička veština – preciznost linije, osećaj za proporciju, nešto što se vežba i usavršava ponavljanjem. Kreativnost je šira sposobnost: da se problem sagleda iz više uglova, da se povežu stvari koje na prvi pogled nemaju veze, i da se donese odluka bez gotovog recepta.
Istraživanja iz oblasti ranog obrazovanja pokazuju da kreativno razmišljanje kod dece direktno jača veštine rešavanja problema – dete uči da sagleda situaciju iz više uglova umesto da odmah traži jedno tačno rešenje. To znači da dete koje meša boje na papiru na neočekivan način, čak i kad rezultat nije „lep“, u tom trenutku aktivno vežba fleksibilno razmišljanje. Ne dobija ocenu za to. Ali vežba nešto što će mu kasnije koristiti mnogo šire od slikanja.
Šta zapravo znači biti kreativan kod dece od 5 do 12 godina
Kad kažemo da je neko dete kreativno, obično mislimo na nekoliko konkretnih stvari:
- radoznalost da isproba nešto što nije unapred objašnjeno
- spremnost da napravi grešku i nastavi dalje, bez povlačenja
- sposobnost da poveže dve naizgled nepovezane ideje – oblak i riba postanu jedno biće
- želju da ideju sprovede do kraja, čak i kad proces traje duže nego što je planirano
Kod petogodišnjaka to najčešće izgleda kao potpuna sloboda u biranju boja, bez brige da li „liči“ na stvarnost. Kod jedanaestogodišnjaka kreativnost se pomera ka svesnijem eksperimentisanju – dete namerno kombinuje tehnike, traži neobičan ugao teme, postavlja sebi pitanje „šta ako“.
Biti kreativan znači nešto sasvim drugo za dete od šest, a nešto sasvim drugo za dete od jedanaest godina. Kreativnost se ne meri jednim standardom za sav uzrast, i to je u redu.
Kako to izgleda na času – jedna scena koju sam gledala mnogo puta
Na radionicama koje sam držala uživo, često se dešavalo da jedno dete, umesto zadate teme, potpuno skrene u nešto svoje. Sećam se dečaka koji je trebalo da naslika jesenje drvo, a umesto lišća napravio je otiske prstiju u narandžastoj i braon boji, pa je od njih oblikovao malog ježa ispod drveta. To nije bio zadatak. Ali to je bila kreativnost u punom smislu – posmatrao je materijal koji je imao pred sobom, temperu, sopstvene prste, papir, i doneo odluku koju niko nije predvideo.
Danas, kroz online kurseve slikanja i radne listove koje pripremam, trudim se da ostavim isti taj prostor: zadatak koji vodi dete kroz proces, ali ne guši njegove odluke usput.
Šta roditelji i nastavnici mogu da urade
Kreativnost se ne uči predavanjem. Gradi se kroz iskustvo i kroz prostor koji dete dobija da samo odlučuje. Nekoliko stvari zaista pravi razliku.
Ne ispravljajte odmah. Kad dete napravi nešto neočekivano, prva reakcija ne treba da bude „to ne izgleda tako“, već pitanje: „Kako si to smislio?“
Ostavite vremena procesu. Deset minuta posmatranja praznog papira nije gubljenje vremena. To je deo razmišljanja, ne pauza od njega.
Izbegavajte gotove šablone kad god možete. Bojanke i predlošci imaju svoje mesto, ali ako su jedina aktivnost, dete uči da kopira, a ne da odlučuje.
Pitajte, umesto da dajete gotovo rešenje. „Šta bi bilo kad bi ovo drvo imalo drugu boju?“ podstiče razmišljanje više od bilo kog uputstva.
Ne poredite decu međusobno. Kreativnost kod jednog deteta izgleda potpuno drugačije nego kod drugog. Poređenje tu obično više šteti nego što pomaže.
Za nastavnike koji žele ovakav pristup da unesu i u učionicu – ne samo u individualni rad, već u grupu od dvadesetoro dece – pripremljene su kreativne aktivnosti posvećene upravo kreativnom učenju i vođenju časa koji ostavlja prostor za dečje odluke.
Kreativnost je veština, ne osobina
Dete ili ima ili nema kreativnost od rođenja – to je rečenica koju često čujem, i koja jednostavno nije tačna. Kreativnost se gradi malo po malo, kroz svaki papir koji dete ispuni na svoj način, kroz svaku odluku koju donese samo. Neka deca to pokazuju glasno, kroz smele poteze četkicom. Druga to rade tiho, dugo razmišljajući pre nego što povuku prvu liniju. Oba pristupa su podjednako kreativna.
Kroz radne listove i online kurseve slikanja koje pripremam za KreativniUm, upravo to i pokušavam da ponudim: strukturu dovoljno jasnu da dete zna odakle da krene, i dovoljno prostora da samo odluči kuda će stići.
— Dragana Jovanović, osnivač i KreativniUm edukator
