Zašto deca vole da crtaju i slikaju?

Tokom kreativnih likovnih radionica, gotovo svaki put se ponavljala ista scena. Deca sednu za sto sa bojama i niko ne čeka uputstvo. Neko odmah poseže za četkicom, neko za olovkom u boji. Pre nego što stignem da objasnim zadatak, na papiru već postoji prva linija.

To me je uvek navodilo na isto pitanje: zašto dete crta i onda kada još nije dobilo zadatak? Odgovor je, čini mi se, jednostavan – crtanje detetu ne deluje kao zadatak. Deluje kao mogućnost. Prazan papir je jedno od retkih mesta gde ono odlučuje potpuno samo. Nema tačnog odgovora koji čeka, niti nekoga ko će reći da li je pogrešilo.

Zašto je crtanje važno za razvoj deteta

Pre nego što dete nauči da piše, ono već ostavlja tragove na papiru. Prvi potezi obično nemaju jasan cilj – linije, tačke, kružići koji se ponavljaju. Ali ti tragovi vrlo brzo počinju nešto da znače, i upravo tu crtanje postaje mnogo više od zabave.

Kroz crtanje dete donosi niz sitnih odluka. Bira boju, oblikuje ideju, menja je kada mu se ne dopadne. Pronalazi način da to što zamišlja prenese na papir. Isti krug tako može postati sunce, pa lice, pa neko biće koje ne postoji nigde osim u njegovoj glavi.

Na taj način dete vežba samostalno rasuđivanje i donošenje odluka. Uči i fleksibilnost u rešavanju problema – veštine koje mu koriste daleko izvan likovne umetnosti.

Slikanje pritom traži i posmatranje, planiranje i strpljenje. Dete uči da isprati sopstvenu zamisao od početka do kraja, čak i kada se vrati crtežu posle pauze.

A svaki potez olovke, makaza ili četkice zahteva sitne, precizne pokrete šake. To je ista fina motorika koja se kasnije prenosi na pisanje, zakopčavanje dugmadi i mnoge druge svakodnevne veštine. Dete, dok crta, o tome naravno ne razmišlja.

Kako to izgleda u praksi

Roditelji često ocenjuju crtež po tome da li je „lep“ ili „tačan“. Razumljivo je odakle to dolazi – lakše je proceniti rezultat nego proces. Ali ono što je za razvoj deteta najvažnije retko se vidi na gotovom radu.

Sada, kroz online kurseve, roditelji mi u porukama često opišu isti obrazac. Naizgled jednostavan zadatak – recimo, naslikati drvo – preraste u nešto mnogo šire. Pretvori se u razgovor o godišnjim dobima, o bojama koje se menjaju, o tome ko sve živi na tom drvetu. Dete tada ne uvežbava samo potez četkicom. Ono povezuje ono što zna iz različitih oblasti, na način koji njemu ima smisla.

Primetila sam to i uživo i kroz online rad. Deca koja redovno crtaju sve manje čekaju potvrdu da li je nešto „dobro“. Sve više veruju sopstvenom izboru. Uče da probaju, promene, pa probaju ponovo – bez da to doživljavaju kao neuspeh.

Šta roditelj može da uradi

Ovo je pitanje koje mi roditelji najčešće postavljaju, i uvek im kažem isto: nije potreban poseban talenat, ni skup pribor. Potrebno je uglavnom sledeće:

• pustiti dete da samo bira boje i temu, čak i kada vam se izbor ne čini „logičnim“,
• izbegavati ispravljanje crteža prema stvarnom izgledu stvari,
• posmatrati proces, a ne žuriti ka gotovom rezultatu,
• ostaviti prostora da isti crtež traje duže od jedne sedeljke, ako dete to želi.

Umesto pitanja „Da li je ovo lepo?“, predlažem roditeljima da probaju:

„Kako si smislio/smislila ovu ideju?“ „Šta ti je bilo najzanimljivije dok si radio/radila?“ „Šta bi sledeći put probao/probala drugačije?“

Ovakva pitanja detetu šalju jasnu poruku – njegovo razmišljanje i trud vrede jednako koliko i sam crtež.

Kada crtež nije savršen – a to je u redu

U likovnom stvaranju retko postoji samo jedan ispravan rezultat. Kada se boje pomešaju drugačije nego što je dete zamislilo, ili crtež krene neplaniranim putem, to nije razlog za odustajanje. Često je to početak nečeg novog.

Iz takvih trenutaka gradi se ono što ostaje mnogo duže od pojedinačnog crteža. To je istrajnost, spremnost da se proba ponovo, i osećaj da je greška deo puta, a ne kraj priče.

I uživo i kroz online rad videla sam mnogo puta isto. Dete koje pokušava, pa menja, pa pokušava iznova, na kraju dobije nešto svoje. To iskustvo ponese sa sobom i van crtanja – u učenje, u sport, u svaki novi izazov. Tamo mu pomaže da proba više puta pre nego što nešto uspe.

Umetnost nije cilj – ona je put

Kada dete crta ili slika, ono paralelno gradi mnogo više od likovne veštine. Razvija kreativno mišljenje, sposobnost rešavanja problema, pažnju, strpljenje i sigurnost u sopstvenom izražavanju. Zato crtanje i slikanje smatram važnim delom detinjstva. Ne zato što će svako dete postati umetnik, već zato što proces stvaranja uči dete nešto o njemu samom.

Upravo iz tog uverenja nastao je KreativniUm. Verujemo da proces stvaranja, a ne savršen konačan rad, jeste mesto gde dete razvija maštu, pažnju, samopouzdanje i kreativno razmišljanje. Naši online kursevi slikanja i kreativni materijali osmišljeni su s tom istom namerom. Detetu daju prostor da istražuje na svoj način, a ne da ponavlja tuđi.

Dragana Jovanović, osnivač KreativniUm-a i edukator kreativnog učenja.