• Когнитивни домен (усвајање знања)
• Афективни домен (формирање ставова, вредности и интересовања)
• Психомоторни домен (усвајање вештина)

Сваки од њих има своје подкатегорије, односно нивое усвајања информација. Програм школе усмерен је највише на развој когнитивног домена, али се неретко дешава да не допире до оних највиших новоа. Многа деца, која иначе имају предиспозиције за стваралаштво, остану ускраћена за такав развој јер им се не посвећује довољно индивидуалне пажње.

Овде бих обратила пажњу на креативно учење, онај највиши ниво когнитивног домена. Но, да бисмо боље разумели, укратко ћемо проћи и објаснити све нивое учења.

Укратко ћу анализирати претходну слику која графички представља Блумову таксономију учења. Сматрам важним да сваки родитељ процени где се отприлике и на ком нивоу налази његово дете. Због тога је моја интерпретација прилагођена родитељима.

1. Памћење – Дете може да памти информације. Најчешће учи напамет. Може да дефинише, нумерише, наведе, именује, препозна … Ово је најнижи ниво усвајања знања и не укључује креативно учење.
2. Разумевање – Дете може својим речима да објасни научено. Разуме и може да опише, означи, образложи, разјасни, конвертује, закључи …
3. Примењивање – Дете је у стању да примени научено у новим, другачијим условима и околностима. Уме да рачуна, склопи, демонстрира, прилагоди, изврши, имплементира …
4. Анализирање – Дете сада уме да разбије материјал (градиво) на делове, анализира сваки и уочава узрочно-последичне везе међу деловима. Уме да диференцира, организује и припише особине деловима и целини коју учи.
5. Вредновање – Дете уме да оцењује, процењује, вреднује, доноси свој суд на основу информација које поседује. Уме критички да размишља и проверава.
6. Стварање – Дете уме да ствара, креира, планира, прави. Одликују га инвентивност, креативност и оригиналност.

Вероватно сте помислили да дете не може још увек да ствара и креира, да то могу само интелигентни креативни појединци који су одрасли. Међутим, то просто није истина.

Где се овде уклапа Ликовна култура као школски предмет, остављам да сами процените.

Као што сте вероватно и сами закључили, креативно учење одвија се на највишим нивоима когнитивног домена чак и у основној школи. Учитељи на почетку сваке школске године добијају програм који треба да спроведу и науче своје драге ђаке. Међутим, њима је дата слобода у самој реализацији програма и од њих зависи до које дубине ће ићи с тим садржајима, односно продубљивањем знања код својих ученика. Из тог разлога, у систем образовања уведени су исходи које треба да оствари свако дете.

Како је свако дете индивидуа за себе и не сличи ниједном другом детету, потребно је посветити му посебну пажњу. У пракси често за то нема времена, па многа деца иоле талентована за велика постигнућа остану на новоима на којима је већина деце. Срећа је ако родитељи то препознају на време и усмере дететов таленат и предиспозиције у смеру развоја истих додатним неформалним образовањем. Таква деца успеју да одрже своју урођену креативност и сутрадан су спремна да се без страха суоче са разним проблемима које живот носи, било да је у питању посао, професија или однос с људима.

Многи родитељи сматрају да учење подразумева да њихово дете треба да запамти што више информација те да исте може разумети. Нажалост, многи учитељи са својим захтевима остају на овом нивоу. Деца остају на нивоу имитације, понављања, неразумевања нових садржаја, без способности да повезују научено са новим садржајима. Не умеју да препознају проблем и познато у њему. Плаше се свега што је непознато, а нека деца никада не развију логичко закључивање.

Узрок томе вероватно лежи у недовољном подстицају оних који подучавају, недовољном продубљивању наставних садржаја али и занемаривању одређених области. Једна од улога школе и образовања је да пробуди и развије креативност кроз креативно учење. Уместо тога систем негује културу стандардизације. Многи школски предмети попут Ликовне културе, Музичке културе, области језика попут поезије остају у сенци битнијих предмета.

Наука, технологија и математика јесу важне, али не и довољне. Искуснији предавачи знају да уметност није важна само зато што побољшава резултате из математике. Важна је јер се обраћа деловима дететовог бића који су иначе занемарени, занемаривањем небитних школских предмета.

---

Развој креативности треба неговати од малих ногу. Деца су та која уче, а на нама је да им обезбедимо њихову радозналост, индивидуализацију и креативност.

Драгана Јовановић, мастер учитељ