Šta je zapravo kreativno učenje?

Jedna starija koleginica, učiteljica sa oko trideset godina staža, jednom mi je rekla da je najvažnije od đaka tražiti da pesmice uče napamet. Dugo sam razmišljala da li uopšte vredi da se usprotivim. Na kraju sam kratko rekla da se ne slažem. Pamćenje je samo početni nivo učenja, i samo po sebi nije dovoljno za svestran razvoj deteta.

Taj razgovor me je vratio na pitanje koje retko postavljamo naglas: da li je ono što se dešava u učionici zaista kreativno učenje, ili uglavnom uvežbavanje pamćenja?

Tri domena učenja – šire od ocena i testova

Pre više od pola veka, američki psiholog Bendžamin Blum primetio je da najveći deo školskih testova od učenika traži samo da zapamte informacije. Sa kolegama je razvio klasifikaciju nivoa učenja koja i danas oblikuje način na koji se pravi nastavni plan.

Ta klasifikacija prepoznaje tri domena, odnosno tri vrste usvajanja znanja: kognitivni (usvajanje činjenica i ideja), afektivni (formiranje stavova, vrednosti i interesovanja) i psihomotorni (usvajanje veština). Školski program je najviše okrenut kognitivnom domenu, a i unutar njega često ne stigne do najviših nivoa. Deca sa jasnim predispozicijama za stvaralaštvo tako ponekad ostanu bez prostora da ga razviju, jednostavno zato što u učionici nema dovoljno vremena za individualan pristup.

Kognitivni domen i mesto kreativnog učenja na vrhu

Kognitivni domen ima šest nivoa, od pamćenja do stvaranja. O ovoj lestvici, i o tome kako se kreativnost kod dece razvija kroz nju, detaljnije sam pisala u tekstu Razvoj kreativnosti kod dece — ovde ću je samo ukratko navesti, iz ugla onoga što se dešava u učionici.

Dete na nivou pamćenja definiše, nabraja i prepoznaje naučeno. Na nivou razumevanja ume to isto da objasni svojim rečima. Primena znači da naučeno koristi u novim situacijama, a analiza da ume da razloži gradivo na delove i uoči veze među njima. Na nivou vrednovanja dete donosi sopstveni sud na osnovu onoga što zna. Na samom vrhu je stvaranje — dete planira, pravi, smišlja nešto novo.

Lako je pomisliti da dete tako nešto još ne ume, da je stvaranje rezervisano za odrasle, kreativne pojedince. To jednostavno nije tačno. Većina dece ovog uzrasta već poseduje sposobnost da stvara — pitanje je samo koliko prostora dobija za to u svakodnevnom učenju.

Zašto kreativno učenje u školi često ostane zapostavljeno

Učitelji na početku školske godine dobijaju program koji treba da sprovedu, ali u samoj realizaciji imaju dosta slobode. Od njih zavisi koliko duboko će ići s gradivom i koliko će đacima dati prostora da ga primene, analiziraju i naprave nešto svoje. U praksi, za to često jednostavno nema dovoljno časova.

Zato mnogi predmeti koji po prirodi traže viši nivo mišljenja — likovna kultura, muzička kultura, poezija u okviru srpskog jezika — ostaju u senci matematike i prirodnih nauka. Ovi predmeti nisu manje važni zato što je njihov doprinos teže izmeriti testom. Britanski autor Toni Buzan piše da većina dece prirodno poseduje sposobnost mašte i stvaranja, ali da odrasli taj dar često nesvesno guše time što decu usmeravaju gotovo isključivo na logiku i jezik, a mnogo manje na imaginaciju.

Šta nastavnici i roditelji mogu da urade

Kreativno učenje ne zahteva da se program menja iz korena. Dovoljno je da se na kraju obrađene lekcije doda još jedan korak.

Nastavnik može čas da završi otvorenim pitanjem umesto sažetkom činjenica, ili da dozvoli detetu da ono što je naučilo predstavi na svoj način — crtežom, modelom, kratkom pričom, umesto uvek istim odgovorom na isto pitanje.

Roditelj kod kuće može da doda samo jedno pitanje posle domaćeg zadatka: „Kako bi ti ovo drugačije objasnio?“ ili „Šta bi promenio da je ovo tvoja priča?“ Ovakvo pitanje pomera dete sa pamćenja ka stvaranju, bez ijednog dodatnog časa.

U KreativniUm-u upravo na ovom koraku gradimo naše materijale. Radni listovi i kursevi slikanja osmišljeni su tako da dete prvo usvoji tehniku ili informaciju, a zatim dobije prostor da od nje napravi nešto svoje — tačno onaj poslednji, najviši korak koji u učionici često nema vremena da se desi.

Kreativno učenje, na kraju, nije poseban predmet niti dodatni čas. To je jedno pitanje više, u pravom trenutku.

— Dragana Jovanović, autor i KreativniUm edukator

SEO podaci za Yoast

Fokus ključna fraza: kreativno učenje (namerno drugačija od fraze u prethodnom članku – „razvoj kreativnosti kod dece“ – da izbegnemo da dva teksta konkurišu jedan drugom u pretrazi)

SEO naslov (Yoast „SEO title“): Šta je kreativno učenje i zašto je važno u školi?

Meta opis: Kreativno učenje je najviši nivo kognitivnog razvoja deteta, a u školskom sistemu često ostaje u drugom planu. Evo zašto je važno i kako ga podržati.

Predlog URL slug-a: sta-je-kreativno-ucenje

Odlazna veza: nema posebne u ovoj verziji — Buzanov citat je parafraziran umesto citiran, pa nije ni bio potreban outbound link za njega. Po želji mogu dodati akademski izvor o Blumovoj taksonomiji. Interne veze: Razvoj kreativnosti kod dece, Radni listovi, Kursevi slikanja

Napomena 1: link ka „Razvoj kreativnosti kod dece“ pretpostavlja URL /razvoj-kreativnosti-kod-dece/ — proveri da li je to zaista slug pod kojim si ga objavila, i po mogućnosti dodaj i obrnut link (iz tog članka ka ovom) kad ovaj bude živ, da se međusobno podržavaju umesto da se preklapaju.

Napomena 2: ako je ovaj tekst ranije već bio objavljen na sajtu pod nekim URL-om, javi mi taj URL da uskladimo slug i izbegnemo duplirani sadržaj.